Page 40 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje

Свети исповедник Доситеј Загребачки, до 1933.
године епископ нишки и топлички, а после први
српски митрополит загребачки, био је хаџија. Он у
календару Вардар за 1932. годину пише: „И после
Светог Саве многи су наши великани, политички и
црквени, тежили Светој земљи. Најзанимљивији,
најдрагоценији документ наше чежње ка Светој зе-
мљи јесте добро сачувани Манастир Светог Архан-
ђела Михаила у светом граду Јерусалиму. Он је са-
мо неколико стотина метара удаљен од највеће све-
тиње овога града − Гроба Господњег. Он је наш,
јер га је основао српски Свети краљ Милутин Не-
мањић. Цар Душан је овај манастир богато обда-
рио. Ми се нисмо никада њега отказали. Па и они
који га сада држе, веле да је ово српски манастир.
Чуло се, недавно, да се око њега, нашега манасти-
ра, погађају са јерусалимском патријаршијом Ру-
муни из Краљевине Румуније и Грци из Еладе. А
ми? Велики простор заузима овај наш манастир. У
зградама манастирским могао би велики број на-
ших калуђера настанити се, велики број наших ха-
џија могао би гостовати. Шта би се, пак, још све
могло овде дозидати тешко је и говорити, јер они
који овај наш манастир нису видели не би пове-
ровали... Свети краљу Милутине опрости нам, и
моли се Богу за нас!”

Осамдесетих година прошлог века, у доба вла-
давине комунизма у Крушевцу, један хаџија је по-
сле свог путовања у Свету земљу више дана са-
слушаван у СУП-у. Фото-апарат и видео-камера
који су тада одузети у полицији овом Крушевља-
нину никада нису враћени.

XXXIX