Page 57 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje

У таквој средини поникао је поп Мита. Би-
стар и окретан, стална је брига својих на дому.
Послали су га у призренску богословију да учи и
јуначи се. Другове је имао са свих страна: из
Црне Горе, Србије, Маћедоније и Босне. Слушао је
њихове приче о народном животу. Слушао и уз-
дисао. Ту, у богословији, огрејао се и подигао духом
да више никада покуњено ропски не прође, па по-
стаје и остаје заточник Србадије и слободије.
Када је завршио Богословско-учитељску шко-
лу коју је основао архимандрит Иларион Весић,
увидеше његови родитељи да он не зна, нити хоће да
зна, за увијање и подилажење Турцима. Сербез и
изазивачки кретао се по турској касаби. Око му
није трепљало од арнаутске мартинке. На једвите
јаде га је његов стриц и учитељ Трифа Димитри-
јевић, наставник богословије, довитљиви ђакови-
чко-призренски првак, наговорио да бежи из огња
јер је осећао да неће дуго службовати ако остане међу
својима.
Негде на Санџаку одредише га за учитеља. До-
шао Мујо да му се натреса, а он, ни пет ни шест,
хитро, како је само могао да потрчи, у разред за
брешку, а Мујо безобзирце низа страну. Тек у дру-
гом селу стао и одануо:
– Виђи крмекога сина! Ху, људи, у турскоме
царству, па готово погибох од крмка!
Ко зна шта је радио до Врања. Ту се мало за-
држао, с друштвом походио обесне чауше и разула-
рене балије по нашем југу. Од тада му је и оно
друго презиме Комита. Када се „заситиo”, кренуо
је да ствара породицу. Запопљен је у Београду и по-
слат на парохију у Сијеринску Бању где се састаје с
чувеним поп Ђорђем из Нахије пећке, који је, сво-
јевремено, спровео чету Лазе Кујунџића до Велике
Оче. За овим је добио парохију барбатовачку у Топ-
лици, да је ближе Преполцу.
6