Page 56 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje
P. 56

2



                                        У  првој  половини XX  века  Немци  су  у  два  на-
                                    врата  боравили у  Барбатовцу.  Пред  други  долазак
                                    стране  војске  свештеник  у  селу  био  је  Илија  Си-
                                    мић. Он је гајио сећање на Први светски рат, ко-
                                    ји је добро запамтио у родној Пећи. Волео је пчеле
                                    и  писање.  У  часопису  Преглед  Епархије  нишке,
                                    1938.  године,  објавио  је  с  фотографијом  животопис
                                    свог  претходника  на  парохији  и  земљака:  Житије
                                    свештеника Димитрија Димитријевића, поп-Мите Ко-
                                    мите,  војводе  Топличког  устанка.  Ово  дело  после
                                    више од пола века у Топлим сузама на путу за Јеру-
                                    салим има своје друго издање:
                                        ,,Отац Димитрије рођен је у Ђаковици, између
                                    Призрена и Високих Дечана, у породици Димитри-
                                    јевића, која је Србима у Ђаковици увек била пример
                                    у родољубљу, путоказ да се издржи до краја и по-
                                    днесе терет турскога ропства. Није било лако одр-
                                    жати се Србином у Ђаковици и још пружати при-
                                    мер  осталима  да  не  поклекну.  Арнаутски  колено-
                                    вићи, одметнути од царског закона, стално су одр-
                                    жавали страх и трепет над целом околином с јаким
                                    качачким бандама. Затварајући царску власт – па-
                                    шу у конак, а војску у касарне стављали су цео по-
                                    дримски  живаљ  на  милост  и  немилост  својој  обе-
                                    сти. Али се народ, ипак, довијао. Код црквице,
                                    допола у земљу сабијене да се служба на сокаку не
                                    би чула, недељом и празником трговци, дућанџије
                                    и мутавџије, бледи и испијени од вечитог страха,
                                    храбрили су једни друге и с великим поверењем и
                                    оданошћу окупљали око својих ћутљивих и бриж-
                                    них првака.


                                                              5
   51   52   53   54   55   56   57   58   59   60   61