Page 58 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje

Причали су ми старији људи, у парохији барба-
товачкој, о поп Мити:
– Пргав и љут, мало напрасит, ко му нарав
зна, лако га подноси. Кад му љутина прође, мек
и добар, као други човек. Сув и коштуњав. Брз, као
олуја. После службе, код Цркве, готово стално,
бацао је камена с рамена. Погађао у нишан с је-
дним оком као ретко ко. Друго му око било ста-
клено. Чик мајци да је смела која жена да прича
у цркви кад он служи.Уочи1912. године неко-
лико пута је прелазио границу с друштвом. У рату
1912. године предводио је један четнички одред.
Катастрофалну 1915. годину дочекао је у Барба-
товцу, где је и кућу подигао. Изела би га срамо-
та да бежи и да оставља народ без икакве заштите.
Дочекивао је и испраћао бежанију као да су му сви
својта и кумови. Престоничко друштво „Обилић”
оставило је код његове куће тешку златом извезену
заставу и, благодарећи њему и његовој попадији,
ова је драгоценост сачувана иако му је дом и све
у њему, до кашике, изгорело.
Отац Димитрије дочекао је непријатељску вој-
ску храбро и поносно. Надао се на хришћанску и
јуначку увиђавност, на словенско братство. Али,
вређање и унижавање повратише му дане ђаковичке
шкипетарије. Јекнуо је и тврдо се покајао што није
с друговима кренуо кланцима албанске Голготе.
Окупатори разабраше за његову кондуиту. У Гор-
њем Паничереву код Старе Загоре ставише га Бу-
гари под стражу и присмотру, али им то није помо-
гло. Поп Мита најпре изудара једног колегу што
торбарењем по логору понижава чин и дру-
штво. Затим, поред оружаних стража, на дан Велике
Госпојине 1916. године, као вихор, дочепа се фегова
и шума заједно с поп Глишом и десетак храбрих
сељака из Топлице. Све је подигнуто и пошло да га

7