Page 61 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje

Као вазда у оваквим приликама, кад нема
коморе и муниције, мора се назад. Али има храброг
узмицања када се одступа корак по корак, а сваки
метак чува за сигуран погодак. Војводе су с че-
тама одступале ка планинама и беспућима и гле-
дале да намаме тамо непријатељску војску, али се
она није дала ,,на труле даске”, већ је ударила на
живаљ, села и насеља. Топлица и Јабланица,
попаљене и попрскане крвљу, малаксавале су.
Војиновић и поп Мита удружише остатке од-
реда и зададоше добре ударце непријатељу: у за-
брану код цркве драгушке, близу села Лазаревца,
на Каљаји и више цркве гргурске.
Крајем месеца априла 1917. године, после
једног жестоког обрачуна са окупатором на оброн-
цима косаничких брда у Барбатовцу је запаљена
кућа поп Митина с покућанством и црквеном ар-
хивом. После спаљивања општине и парохије бар-
батовачке, код села Вишесела састадоше се по-
следњи четници топлички. Поп Мита рече Воји-
новићу да је вољан, с неколико најодважнијих дру-
гова, кренути за Солунски фронт. Он изабра дру-
штво, а Војиновић написа писмо српској влади о
Топличком устанку. Отац Димитрије, као добар
познавалац југа, срећно се дочепао Шаре и с
друговима приближио фронту. Али, лоше сре-
ће било је код поп Мите: осетиле их мртве страже
непријатељске и припуцале. И за трен ока Митина
група, избразданим ровинама, поделила се на
два дела: један део је утекао, а поп Мита паде те-
шко рањен, али није хтео да обрне цев у своју сле-
поочницу, већ је револвер испразнио у приспелу
гомилу непријатеља, бацио гвожђе и дошао им ша-
ка. У логору су разабрали ко је, па су га лечили
и излечили, а потом спровели за Софију, а
одатле, као највећег апсеника, утамничили су га у

10