Page 66 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje

– Мене је спасао отац Илија, Бог да му душу
прости. На пијаци у Куршумлији добијем, после
Првог рата, неке књиге на поклон. Дођем кући
и седнем да читам. Те године одем у суботаре и
станем проповедати све најгоре о вери својих пре-
дака. Чује за то отац Илија и дође код мене кући.
Три дана он није излазио из мог дома. Кад је
отишао, ја сам већ био његов црквењак, нек’ му је
лака земља – рече, мало поћута, па настави:
– Други дан Светог Стевана ратне 1943. године
ушао сам у цркву да упалим кандила пред свету
Службу, а отац Илија је остао с двојицом парохи-
јана овде у кући. Дошли су да пријаве крштење и узму
свету водицу за дете. Свештеник Илија седео је, ево
овде, за столом и записивао име детета које је дао
на водици. Они су стајали, тако ту (показа руком на
врата). Отац Илија ми рече: ,,Иди упали кандила.”
Узмем благослов и пожурим у цркву. Кад сам палио
кандило пред Господњом иконом, а њега ме је ду-
ховник научио да првог палим, чуо сам пуцње. Ис-
трчим из цркве и видим ону двојицу где беже преко
поља ка Кашевару. Четници у Соколани преко пута
нису стигли ни метак у цев да ставе, а војвода ка-
љајски лежао је мртав у својој свештеничкој кан-
целарији, ево овде – рука деда Момчила заустави се
крај кревета где спавасмо сестра, брат и ја.

+ + +

Док сам студирао теологију у Београду, Бого-
словски факултет Српске православне цркве био је
смештен у предратни хотел Дубровник на Косан-
чићевом венцу, преко пута Патријаршије. Волео сам
да пређем Улицу краља Петра Првог Ослободиоца и
зароним у старе књиге из Патријаршијске библио-
теке. Њен управник, стари професор Богољуб Ћир-
ковић, родом из Спанца, био је жива енциклопедија.
15