Page 103 - Zaboravljeni Prota

у Цариброд. Ту се мало пробависмо и одмори-
смо, а пошто више није било воза, то најстарије
и најслабије другове и наше пртљаге потовар-
исмо у два-три камиона, а највећи број нас (око
200) као какав духовни батаљон кренусмо пе-
шке у Пирот.

ДОЧЕК У ПИРОТУ

Дивна је слика била наш улазак у Пирот. До-
чекани смо величанствено. Ван вароши изашла
је пред нас литија са свештенством у орнату, са
црквеним барјацима, са крстом и јеванђељем, са
иконама и са многим народом. Било је ту и по-
родица неких пиротских попова, топлих загр-
љаја са јецајем и сузама радости! Уз повике:
„Ево наших хранитеља, наших мученика, наших
апостола вере и нације”, уђосмо у Пирот!...
Кад смо ушли у варош за свакога је било
одређено преноћиште по приватним кућама, а
увече је био свечан банкет у најбољем хотелу
(„Београд”) у центру вароши. За вечером је би-
ло и наших и савезничких виших официра, а па-
ло је неколико значајних здравица на српском и
француском језику. По вароши шећкају неки
Црнци са фиксаним лицем и здравим белим зу-
бима. Дошли људи чак из жарке Африке у ле-
гендарну Србију да бране општу правду и нашу
слободу! Сутрадан је спремљена комора са
коњским и воловским колима и одвезла нас по
групама у разне правце, према потреби: неке ка

103