Page 101 - Zaboravljeni Prota

пљу градоначелнику Златарову: „Ово је прола-
зна политичка грозница и ми ћемо опет бити
браћа, јер је то наш заједнички интерес, јер крв
није вода!” А да је бугарску цркву задесио она-
кав догађај, уверавам цео свет да би сваки срп-
ски свештеник примио у своју кућу као госта по
једног бугарског свештеника, за све време док
се ратни пламен не угаси, а у српским мана-
стирима и повеће групе нашле би прехрану и
сваку удобност.

СВЕТЛЕ СЛИКЕ

Ради истине и правде износим овде и неко-
лико светлих појава у оној душевној помрчини.
Доста велики број људи и жена жалио нас је и
доносио у логор понеку понуду, и стидео се
онаквог нечовечног поступка према нама, прав-
дајући се да је такво „војно положеније”.
Поред напред наведеног примера у Хаскову,
где се г. Васиљ Милев адвокат и народни посла-
ник показао као добар човек, Словен и Хришћа-
нин, наводим још два светла примера:
Господин Григор Хаџигенов, велики бога-
таш из Рушчука, резервни официр, и г. Алек-
сандар Војинов, професор гимназије из Софије,
били су ми много наклоњени и многе су ми ус-
луге и помоћ учинили, и моралну и матери-
јалну. Штавише г. Војинов се, на његов пре-
длог, у Бугарској и сликао са мном за успо-
мену. Сазнадох да су сва тројица умрли, али
дела њихова живе и Бог ће их наградити у цар-
ству небеском. А ја им овде кличем: „Хвала вам
и слава добри људи, који нисте у нама гледали

101