Page 102 - Zaboravljeni Prota

робове него своју браћу!” Њима се лично нисам
одужио, сем молитвом и воштаницом за покој
њихове душе, јер нас је време и удаљеност од-
вајала. Али, уместо њима, указао сам стоструку
пажњу и услугу другом једном Бугарину и ње-
говој породици, који сад из политичких разлога
живе код нас, а тако исто и једном Русу про-
тојереју и његовој породици, које сам за време
њиховог избеглиштва примио у своју кућу у Ле-
сковцу.
СПАСЕЊЕ

Најзад, после три паклене године, као што
је рекао наш славни владика Његош, „удар нађе
искру у камену”, „пуче колан свечевој кобили и
ударише кола низа страну!” Дође историјски
пробој Солунског фронта и муњевити и страхо-
вити прогон непријатеља! Паде албански венац
од трња са главе измучене и јуначке наше војске
и засија се круна васкрсења! Србија се брзо
очисти од непријатеља и заузе све што је српско
преко Саве и Дунава и још више и даље на
истоку, северу и западу... Тада наста паника код
наше, за онда лажне браће. Наше банке, које су
у почетку куповали са по 3-4 лева, сад су жудно
тражили и плаћали са преко 20 лева, „понеже
Србија ште буде”! Дође час ослобођења и спа-
сења. Једнога лепог јесењег дана рекоше нам:
„А бе, сега ште отивате на кашта. Спремајте не-
шта (пртљаг) и врвите!” И одосмо на „гарата”
(станицу), уђосмо, неки у класне купеје, а неки
у сточне фургоне, и кренусмо у правцу Плевне,
преко Мездре и Враце, па дођосмо опет у Со-
фију, а из Софије преко Сливнице и Драгомана

102