Page 104 - Zaboravljeni Prota

Нишу и Сврљигу, неке ка Књажевцу, Зајечару и
Крајини, а неке кроз Лужницу преко Бабушни-
це ка Власотинцу, Лесковцу и Врању. Тако се
ми после пуне три године тешког ропства, по-
сле многих искушења и страха опет нађосмо на
своме милом огњишту!
На Митровдан 1918. године, после Свете ли-
тургије и топлог благодарења, у лесковачкој са-
борној цркви одржао сам једну значајну беседу,
која је штампана у књизи „Бугарска зверства”
плодног писца г. Сретена Динића, учитеља и
школског надзорника.

+++

Ето, драги читаоци и цео народе мој, тако је
то све било. И не повратило се! Не дај Боже
никоме, па ни душманину, да претури преко
главе и да преживи све оно што смо ми пре-
живели! Убеђен сам да то Бог не би дао кад би
се сви људи у животу држали вере и јеванђељ-
ског морала. Али они који грабе хиљадама ки-
лометара туђе земље, не увиђају да им треба
само два метра у дужину и непун метар у шир-
ину. А шта вреди онима који освајају земљу и
поробљавају људе, кад изгубе своју душу и не-
бо?”

104