Page 100 - Zaboravljeni Prota

Што је бугарска држава, односно њена влада
и војна власт, онако нечовечно с нама посту-
пала, то се може објаснити режимом који није
био словенски. Али интересантно је, и значајно
и чудно, да бугарска црква - односно њена он-
дашња виша јерархија, која у свакој добро уре-
ђеној држави треба да важи као једна велика
морална и утицајна сила, није ни малим прстом
мрднула у помоћ нашем свештенству! Није
учинила корак да се избегне оно варварско уби-
јање у маси, нити да се избегне интернирање!
Зар је смела она допустити да се искасапи и спа-
ли скопљански митрополит Вићентије и његов
ђакон, да умре у интернацији митрополит Нићи-
фор, да буде интерниран нишки владика Доси-
теј, школски друг софијског митрополита Сте-
фана и шабачки владика Сергије и онолика маса
свештеника, а кад су већ интернирани, да се
онако нечовечно с њима поступа?! Ако се баш
морало вршити интернирање, онда бар да је по-
радила да се наше свештенство распореди по
мањим групама – рецимо по 40-50 душа и да се
смести у неколико њихових манастира, где би
живело сходно њиховом чину, под бољим усло-
вима у сваком погледу, а нарочито у погледу
слободе кретања, у погледу конака, чистоће и
исхране, него да скапава по претрпаним и зара-
зним логорима?! Ако то бугарска црква није мо-
гла учинити, жалосно је за њен ауторитет; а ако
је могла, па није хтела, срамно је за њен позив!
Јер ту је била на делу у великом неприја-
тељству са својом савешћу и са јеванђељем које
проповеда у теорији. А, ето како дође време да
се испуни оно што сам пророчки рекао у Ско-

100