Page 109 - Zaboravljeni Prota

ПРЕДГОВОР
поглед на живот и брак

Ми долазимо на свет несвесно и одлазимо
махом несвесно. Нити су нас питали хоћемо ли
да се родимо, нити нас питају хоћемо ли да ум-
ремо.
Кад ступимо у живот и у животну борбу, ми
имамо много циљева и потциљева, много труда,
напора, искушења, брига и страха, много ра-
дости и жалости и сматрамо живот за неку вре-
дност. А кад се све то сврши и живот се угаси,
ми видимо да је живот на земљи једно ништа, да
су сва средства слаба и недовољна и да су сви
циљеви бесциљни. И онда тражимо спасење у
вечности. На крају свог живота увиђамо, да оно
што смо сматрали за светлост, био је мрак и да
тек идемо у стварну неугасиву светлост „кад са-
дањег живота ноћ пређемо, чекајући долазак
светлог дана јединородног Сина Божјег” (Свети
Василије). Светлост материјална која се гаси
ништавна је пред светлошћу духовном која се не
гаси.
„Човек је као трава, дани су његови као цвет
у пољу ‒ тако прецвета. Дух прође кроз њега и
не познаје места свога!” Лета су наша као пау-
чина, дани су наши 70, а преко силе 80 лета. Као
метеор човек се заблиста и угаси се! И тако ми

109