Page 111 - Zaboravljeni Prota
P. 111

+ + +

                 Свето писмо каже да „није добро човеку сам-
              цу на земљи”. Зато Бог од једног ребра првог чо-
              века  створи  му  жену  да  му буде друг и помо-
              ћница у животу. И рече им да се плоде и множе,
              да напуне земљу и да владају њоме. И би тако. И
              бива тако. И биће тако док траје човечанство. Да
              ли  је  при  стварању  жене  играло  улогу  баш  ре-
              бро, или који други део његовог тела ‒ то није
              од пресудне важности. Али ми смо дужни веро-
              вати онако како је написано. А што се мене ти-
              че,  ја  бих  радије  рекао  да  је  жена  створена  од
              срца  човековог.  Рецимо  да  је  човек  имао  два
              срца,  па  Бог  оставио  човеку  једно,  а  од  другог
              створио жену. Јер песник каже: „Докле срце за
              срцем уздише, е па дотле а куда ћеш више”?!
                 Свето  писмо  за  брак  каже  да  је  то  „велика
              тајна, јер човек оставља оца и матер своју и при-
              лепљава се жени, те од два тела постаје једно”.
              И  брачни  другови  су  кроз  живот  једно  биће  и
              деле у  животу    заједнички  све  благодети  и  све
              тегобе, све сласти и све горчине, све бриге и без-
              бриге, све радости и све жалости, једном речи,
              све добро и зло. Они се најбоље разумеју и једно
              другом сваку тајну поверавају. Чак много пута и
              сам поглед њихов довољан је да се разумеју. Све
              ово  важи  за  срећан  избор  брачног  друга,  онде
              где влада чиста љубав којој је подређен матери-
              јални интерес, а то је у огромној већини и то је
              срећа за човечанство. Такав брак благословио је
              и  Христос  кад  је  био  на  свадби  у  Кани  Гали-
              лејској и кад је воду претворио у вино. Јер вина
              беше понестало, па да се домаћин не би пости-

                                     111
   106   107   108   109   110   111   112   113   114   115   116