Page 114 - Zaboravljeni Prota

КРАТКИ ЖИВОТОПИСИ

Ја сам рођен од сељачких родитеља: Јована
Стојадиновића и Анђелије Раде у селу Камења-
чи, срезу трстеничком, у округу крушевачком,
обноћ уочи Светог Саве, 13. јануара 1864. го-
дине, у понедељак, а крштен сам у манастиру
Велућу.
По пресељењу родитеља, рано детињство
провео сам у селу Стопањи, истог среза и окру-
га. По свршетку основне школе у Стопањи (два
разреда), у Медвеђи (трећи разред) и у Трсте-
нику (четврти разред), отац је хтео да ме да на
занат терзијски и одвео ме у Крушевац, али ја
сам волео школу. И отишао сам пред први срп-
ско-турски рат у Крагујевац и тамо сам свршио
четири разреда гимназије са одличним успехом.
Имао сам одличне наставнике у сваком погледу.
Директор је био чувени Сима Живковић, а про-
фесори: Радован Пајић, Кузман Паштровић, Ву-
ле Паштрмац, Сретен Стојковић, Пера Ђорђе-
вић, Алекса Новаковић, Живојин Јанићијевић,
катихета Никола Божић итд. Пазило се строго
како на научну спрему тако и на васпитање и на
патриотизам. Као сиромах иако сам имао благо-
дејање, ипак сам морао послуживати и давати
„кондиције” ‒ слабе ђаке спремати. Иако сам
имао урођену наклоност ка богословљу и љубав
према свештеничкој служби, налазећи да ћу тако
најбоље решити проблем живота, мој брат од
стрица Михаило, ондашњи судски писар у Бео-
граду, а сада касациони судија у пензији, видећи
ме даровита навали да продужим гимназију и

114