Page 140 - Zaboravljeni Prota

ница и свака друга механички склопљена спра-
ва, док су јој сви делови у правилном стању ‒
ради уредно, тр. живи својим животом. Па зар
можемо себе, свој организам таком чему упо-
редити? Зар смо ми у таком смислу бездушни?!
А по њиховом учењу, човек је само једна ма-
шина, или, човек је као и остала животиња, и ви-
ше ништа! Писац ових редака имао је прилику,
да се и почешће и подуже разговара са једним
нашим „ученим” човеком, који заступа науку
реалиста, или боље рећи, који је и сам реалиста;
па му се чини (а тако је), да реалисти при том не
знају (или губе из вида) праву цељ створења и
цељ живота човечијег, или да само за то одричу
душу другима, да би је себи приписали, тј. да би
се увећаним духом својим што више уздигли
над осталим бездушним људима, који би у том
случају били просте животиње ‒ безрепи мај-
муни. Међутим баш по њиховом учењу између
човека и ма које животиње у начелу нема ни-
какве разлике односно душе, будући и код чове-
ка живот траје донде, док сви органи сложно у
телу раде, а чим тога не буде тј. чим сложан
органски рад престане, одмах и живот престаје
на свагда! Код њих дакле нема ни појма о каком
духовном продужењу живота и после телесне
смрти, пошто се тело, заодећа духа преда матери
земљи! Отуда је код њих једностран и изопачен
поглед на живот човечији уопште и на улоге љу-
ди овде на земљи. Та се идеја веома упорно коси
са науком Христовом и најштетније утиче на
морал, без кога ниједно друштво не треба ни да
постоји… Но било како му драго, ми ћемо се др-
жати свога спасоносног уверења, а њима оста-

140