Page 142 - Zaboravljeni Prota
P. 142
Осим тога богати могу лако осиромашити, а си-
ротни се обогатити ‒ и најсрећнији унесрећити,
а несрећни усрећити се итд. И тако су дакле ‒
богатство, слава, срећа ‒ односне и врло про-
менљиве ствари!
То је укратко о приликама земаљскога живо-
та нашег.
Речи и појмови: леп, богат, газда, велики го-
сподин, старешина, власник, заповедник, сре-
ћан, итд. свакога се часа могу чути у јавном жи-
воту нашем, и сваки изражава силну тежњу да
тако што буде, не помишљајући при том на кра-
јну цељ своју, нити бирајући пута и начина за
то, и ‒ што је најцрње ‒ заборављајући душу
своју, која је при том често пута опасно болесна!
Отуда и проистичу често врло велика непово-
љства и недаће у друштву.
Наше је уверење, да и сиромах човек (какав
се данас замишља) може бити срећан и у ствари
опет богат; и да богат поред свега свога богат-
ства може ипак бити несрећан! Наш народ вели:
„У Бога је богатсво!”, „Бог је богат”, а човек је
сваки по себи сиромах, и све што има то је дар
Божји! И заиста је тако. Тако и вера учи.
Сви људи не могу бити велики; сви људи не
могу бити богати; јер је величина и богатство
само према онима, који су нижи и мање капи-
тала имају. Преблаги Бог, који је сва створења
могао усрећити, зар је срећу човечију поставио у
сили и богатству, до чега само неки људи могу
доћи? То не може бити. Срећа, дакле, човечија
стоји у нечем, што сваки ‒ велики и мали, богат
и сиромах, мушко и женско, старо и младо ‒ за-
142