Page 143 - Zaboravljeni Prota

добити може! И сад долази на ред, да ударимо
гласом на средиште нашег писања.
„Здравље је највеће богатство овога света.
Здравље је најслађе. Здравље је највећи дар Бо-
жји. Док си здрав, дотле си богат!” ‒ И доиста,
сваки ће признати да је тако. И ми тако велимо.
И поред тога говорити што опширније о богат-
ству и о срећи овога света, било би излишно.
Може се рећи као потпуно: да је срећан онај, ко-
ји је са својом судбином задовољан (Еразм). Но
страсни људи не могу бити таки. А зар боле-
сник, који се због страсног и грешног живота и
разболео, и који у тешкој болести најзад и на са-
мога себе омрзне може бити „свему задовољан”?
О, не! Од тога је далеко свако задовољство, па
ма био и највећи власник и богаташ. Срећа се не
састоји у спољашњим околностима, него у уну-
трашњем задовољству и расположењу духа! А
зар болестан може бити душевно расположен,
зар му може бити срце весело и раздрагано? Или
зар може бити миран онај, кога савест за по-
грешке и слабости његове мучи?
Здрав човек дакле може бити задовољан и
срећан, па ма и не био богат у оном смислу како
се богатство обично разуме. Здравље треба чу-
вати. Но сваки паметан човек треба да се труди,
да му подједнако буду здрави и тело и душа.
Телом да је развијен и снажан и румен као ружа
цвет; душом да је племенит, да је разуман,
свестан и савестан, да је беспорочан, да му је
срце меко и пуно братске љубави и воље за до-
бро, лепо, истинито, праведно и поштено. И та-
кав човек, јамачно, биће више весео него тужан,
више лепо расположен него узнемирен ‒ више

143