Page 66 - Zaboravljeni Prota

он службује у Цркви Светог Николе, у овом
селу, крај које почива први градоначелник Кру-
шевца по ослобођењу од Турака ‒ капетан Весе-
лин Веса Ћирковић, деда архимандрита Илар-
иона Весића. Његов сабрат и супарох је свеште-
ник Алекса Поповић ‒ главни јунак моје књиге
Мојсињски меандри.
Из Врбнице прота Милун Стојадиновић од-
лази 1894. године за парохијског свештеника у
Неготин. Краљевим указом, убрзо, постављен је
за судију Духовног суда у Зајечару. По молби,
1. јануара 1896. године постаје парох лескова-
чки, где служи 38 година ‒ до пензионисања
1934. године. А онда се враћа у Крушевац.
Писмен и даровит говорник, прота Милун
пише расправе, огледе, есеје, беседе... члан је
оснивачког Редакционог одбора Прегледа цркве
епархије нишке ‒ часописа који излази с благо-
словом светог Доситеја Загребачког, а на списку
својих сарадника има: Сергија Тројицког, Ла-
зара Мирковића, Стеву Димитријевића, Радивоја
Јосића, Теодора Титова, Кипријана Керна, Ви-
кентија Фрадинског, Павла Пудла, Сретена Ди-
нића...
Прота Милун Стојадиновић иза себе је оста-
вио траг оданог сина Српске православне цркве,
народног свештенослужитеља, катихете, писца
и узорног домаћина, оца и супруга. Своју прву
књигу Споменица са стазе живота посветио је
преминулој супрузи, 1935. године. А над раком,
на старом крушевачком гробљу, од протинице
Даринке стари прота се опростио:

66