Page 92 - JESENJE KLUPKO

35

Француска, лепа као Шумадија, била нам је,
после Албаније, наше острво блаженства. Други
свет. Оживео сам. Географија је својом ширином,
уверио сам се још једном, мењала моју свест. Дух
ми се ободрио. Умили су ме, уз јутарњу молитву,
изласци сунца у Франшевилу. Био је то један од
најлепших часова из моје животне духовне ака--
демије. Спознао сам истинитост речи доброг
Сентандрејца: ''Оно што те у животу стрефи, а не
убије, то те учвршћује''.
У Франшевилу се вратих читању. Сулпи-
цијев ''Живот светога Мартина'' читао сам до касно
у ноћ. Једном усних над Сулпицијевим другим
писмом ђакону Орелу, у коме он описује свој сан: ''
свети епископ Мартин, обучен у тогу бљештаве
белине, успламтелог лица, очију које су блистале
као звезде, сјајне косе, осмехну се и пружи ми малу
књигу... Задржах поглед на свецу, не могавши да се

94