Page 89 - JESENJE KLUPKO
P. 89
34
Варош Крф, тих дана, била је са својом
околином, оближњом речицом Потамос, разасутим
шумама наранџи, чемпреса, маслина, зараслом
лозом, селима Кравакуле, Кондокали, Говино,
Катомери, имањем грофа Каподистрије, Манас-
тиром палео Кастрице, из тринаестог века, са
оствцем Видо и Јонским морем, прекривена
нитима танких жица, с повезаних крстача и коља,
крај наших гробова на копну и мехурићима
тонућих тела српске бежаније на мору, уз епитаф:
'' На хумкама у туђини ⁄ Неће српско цвеће нићи ⁄
Поручите нашој деци ⁄ Нећемо им никад стићи.
Херцеговац, који ме је носио кроз албанске
мочваре, се поболе. Ратни премор стиже и њега.
Страховао сам да га не преселе на Видо. Бдио сам
над њим у нашој пољској болници смештеној у
91
