Page 123 - KUCANJE

кама и имају „укус медених колача” (2. Мој.
16,31). Мана из мог сна је слана и топла.
Расаних се, прекрстих и прочитах 122. пса-
лам. Онда у Прегледу цркве епархије нишке, год.
XI, Ниш, 1930, број 9, стр. 299-301, узех да
читам „Освећење Цркве Светих цара Констан-
тина и царице Јелене у селу Барбатовцу”.
Марта 2012. године, пред пут у Јерусалим
преко свог родног села, отац је затражио да по-
сетимо Барбатовац. Ушли смо у барбатовачку
порту у којој смо живели годинама, али после
одласка овде нисмо били годинама. Куће у којој
смо живели није било. Порушена је и подигнута
нова. Отац се прекрсти, приђе месту где смо жи-
вели осамнаест година, тамо где је убијен прота
Илија Симић, начини три метаније, вешто како
их је он знао чинити, па пољуби земљу:
− Ово је наша Света Земља, сине − изусти,
па заплака.
После очеве смрти стиже до мене Ратни
дневник 1941-1945. Косте Ст. Павловића, штам-
пан у Београду, 2011. Ту нађох опис прославе
Видовдана, 1941. године, у Индијском океану,
на путу „ка последњој насељеној тачки јужне
хемисфере.” Чланови избегличке краљевске вла-
де, министри, банови, амбасадори, посланици,
саветници, конзули, генерали, секретари, пи-
сари, ађутанти, трговински изасланици, про-
токолисти, дневничари, директори, гувернери,
судије, рачуноиспитачи ‒ са породицама, њих
сто двадесет и двоје. И двојица католичких
свештеника. „У бродском салону је одржана све-
чаност. Наши свештеници Габровшек и Кухар
отслужили су мису.”

121