Page 125 - KUCANJE

ности Србски у Светој (атонској) Гори, објавио
Потврдни свитак из манастира светог Панте-
лејмона, писан 2. марта 1382. године у Жичи,
којим се монаху Доротеју и сину му кир Данилу
потврђивало оснивање задужбинског Манастира
Ваведења Богородице у Дренчи од стране патри-
јарха српског Спиридона и Збора велике цркве,
и то „повеленијем превисокаго самодржца гос-
подина кнеза Лазара”. Тај документ регистро-
ваће десет година касније (1858) Фрањо Мик-
лошић у свом делу Monumenta Serbica, а обја-
виће (1868) у Гласнику Српског ученог друштва
знаменити Јанко Шафарик. Стојан Новаковић у
Законским споменицима српских држава сред-
њег века, из 1912. године, објавио је Потврдни
свитак, скоро у целини, са местимичним исправ-
кама Шафариковог читања под насловом: „Кнез
Лазар и патријарх Спиридон 1382, 2. марта, у
Жичи одобравају оснивање манастира Дренче,
задужбине монаха Доротеја и сина му Данила”.
Ако пажљиво прочитамо овај средњовековни
номоканонски акт, видећемо да у његовој аренги
монах Доротеј вели како са својим сином Да-
нилом „Цркьв сьзидасмо вь месте рекомем Дре-
нча”, а на крају „сија вьса приложисмо, славна-
го Вьведенија Пречистије Богоматере Светаја вь
Светих, в месте рекомем Дренча”.
Дакле, место се зове Дренча у коме је по-
дигнута светиња, али не назива се тако и ма-
настир. Међутим, ово не смета истраживачима
(М. Валтровићу, 1874; Милану Ђ. Милићевићу,
1876; Ф. Каницу и Д. Милутиновићу, 1882) да
манастир назову Дренча, узгред спомињући: „У
народу се још прича да се Дренча звала и

123