Page 124 - KUCANJE

ДУШМАНИЦА

Први пут сам чуо за манастир Дренчу кад
отац дође у Велики Шиљеговац. На једној
сеоској прослави иступи ученик који рече да се
Велики Шиљеговац први пут помиње у Даро-
давној повељи манастира Дренче 1382. године.
На факултету сам бранио семинарски рад из
Историје Српске православне цркве ‒ „Манас-
тир Дренча”. Тада сам упознао прилично забо-
рављену историју ове светиње. Отац се радовао
сваком мом открићу у вези са Дренчом. Најзад,
био сам члан Иницијативног одбора за обнову
манастира Дренча, који је оживео ову светињу
после више векова њеног запуштенија. Били смо
у манастиру пред почетак обнове. Тада смо чули
да мештани Дренчу зову Душманица.
− Сине, мораш ово да запишеш − био је кате-
горичан отац.
Ево мог послушања, на ове очеве речи:
У живописном пределу Жупе (александр-
овачке), омеђен виноградима и огрнут старином,
тихује средњовековни манастир Душманица,
како га зове народ, или Дренча, како је познат у
науци. Посвећен је Ваведењу Пресвете Богоро-
дице. Душманица је родоначелник свих светиња
Моравске школе у архитектури. Запустео је у
доба турског ропства, а обнавља се у наше дане.
У литературу је ушао 1848. године када је
Димитрије Аврамовић у свом: Описанију древ-

122