Page 207 - KUCANJE

− Носилац листе те погибије био је прота
Аврам. Помислите само то да је тај човек обивао
и дрво и камен 1913. године да подигне спо-
меник погинулима у Балканским ратовима, а
није знао да ће на том споменику бити урезано
прво његово име! Каква игра судбине! Вођа
живих, па вођа и мртвих! Он је био толико ве-
лики човек и славан да ми ни сами нисмо умели
да ценимо каквог смо човека имали у нашој
средини. Али је непријатељ хтео и мученички
венац да му обавије око главе. И данас, место да
прославља педесетогодишњицу своје свеште-
ничке службе жив, прославља свој јубилеј на
каменој плочи заједно са својом дружином са
којом је погинуо за Отаџбину. Зар то није дос-
тојно славе и исполинства! − говорио је Сретен
Динић приликом освећења Споменика, које су
извршили свештеници Јовановићи, Љубодраг и
Божидар, синови проте Аврама.
− На позив учитеља Душана Поповића, који
ме је наследио у школи кад сам отишао из
родног села на нову дужност у Лесковац, дошао
сам био у Велики Шиљеговац 12. јула 1914. го-
дине да му покажем шта ће још радити на
културним пословима овога села. Дубоко у ноћ
радили смо у канцеларији школској, кад на
једанпут, звечка нас заустави: Мобилизација!
Сутрадан смо посетили проту Аврама. Он изађе
гологлав и невесео и рече: „Оде Србија до
ђавола!” Све је предвидео. Кад сам већ био на
фронту, уснио сам 6. септембра да је изгорела
школа шиљеговачка. А тога истог дана Душан
Поповић, њен учитељ, погинуо је на Мачковом
Камену. После годину дана, 26. октобра 1915.

205