Page 21 - KUCANJE

белог мермера. Султан Муса 1413. године осво-
јио је Милошев град, убио његовог старог оца,
кнеза Јована Злегињу и бацио га у Пепељушу.
На месту где је река избацила тело Милошевог
оца, Врбничани су подигли цркву Светог Нико-
ле. Турци, у својој обести, раскопају Грозданин
гроб, а прелепу цркву сруше. У време ропства,
на црквишту у Манастираку народ подиже црк-
ву-брвнару посвећену Светом Роману.
Сабор у Манастираку Османлијама се ника-
да није свиђао. Трпели су га, а често и забрањи-
вали. Тако је једном, и поред изричите забране
власти, народ дошао на сабор. Међутим, Турци
то дознају и схвате као побуну раје у постојбини
султаноубице. Бесни силници на брзим коњима
бану на сабор и стану да секу сабљама сиро-
тињу. У општој бежанији поп је трчао ка једној
узвишици где га Турци стигну и одсеку му длан,
те се то место данас зове Попова Шака. Несрећ-
ни свештеник је и даље трчао испред својих уби-
ца. Тамо где су му одсекли руку, то се место
прозове Попова Рука. Онде где су му одрубили
главу, Попова Глава. После погибије, Агарјани
оду из Манастирака, а Срби се врате, покупе
мртве и све их сахране на једном месту. Над
гробом свештеника ставе један камен и то се
место данас зове Попов Гроб.
Свештеник врбнички Богољуб Јосић (1892-
1961) у Споменици, која се чува у цркви Светог
Николе, записао је народно казивање о Милошу
Обилићу, војводи жупском. О Градишту је за-
бележио: „Ја, кад сам био млад, пролазио сам
поред Милошевог Града који се тада дизао
десетак метара и далеко се видео. Али сељаци

19