Page 16 - KUCANJE

Јесен у Србији 1883. године била је бурна.
Предизборна кампања за септембарске изборе
заоштрила је до краја стари сукоб власти и
опозиције. „Изгледало је да земља стоји не пред
изборима, него пред грађанским ратом”, записао
је о том времену Слободан Јовановић. Ограни-
чавањем политичких слобода и завођењем поли-
цијских стега законима из 1882. године, ство-
рена је напетост и несигурност у Србији. Власт
је на својој страни имала целокупну државну
администрацију, од владе до последњег поли-
цијског писара. Опозиција је за собом водила го-
тово сав народ незадовољан државном управом.
Зато је власт предузела полицијски прогон про-
тивника и отпуштање и премештање са посла
непослушних чиновника. Све је учињено и за
гушење опозиционе штампе. Измучен и оси-
ротео у ратовима, народ је посматрао владине
људе како богато живе. Зато је на тајним избо-
рима гласао против власти.
Али ово је био само почетак неприлика и
немира у земљи. Следећег месеца избила је у
источној Србији народна побуна, која је у исто-
рији позната као Тимочка буна. У Београду је 2.
новембра издат указ о завођењу ванредног
стања и успостављању Преког суда. Следећег
дана је укинут Закон о зборовима и удруже-
њима, а неки чланови Закона о штампи су зам-
рзнути. Трупама које су упућене у побуњене
крајеве, одређена је дупла плата. По угушењу
Тимочке буне, у Зајечару је 16. новембра почео
са радом Преки суд. Одлазак у иностранство
многим знаменитим Србима био је једини излаз.
Спас у бекству од државног терора потражио је

14