Page 18 - KUCANJE

МАНАСТИРАК

Нека топлина наједном проструја Драги-
њиним телом. Срце јој се разнежи и груди ра-
ширише. Само што јој сузе не ударише на очи.
Сети се првог сусрета са Александром. Сви су га
звали Алекса – Лека, а за њу је њен муж увек и
само био Александар.
Управо је двадесет и другу годину напунио
млади учитељ сталаћки, а прича се да ће од ове
школске године прећи у родну Врбницу за учи-
теља. Браду још не носи. Рано му је. Богословију
у Београду са одличним је завршио. Одело носи
по београдски. Све девојке у њега радо гледају.
Небоплаве очи му наткриле густе црне обрве.
Усправљен по господски, дође са својим оцем и
још неколико попова и учитеља на сабор у
Манастираку. И Драгиња се утегла у ново одело.
Јесте по сељачки, али јој стоји као саливено.
Деветнаеста јој је година. Одваја се својим ста-
сом и лепотом од свих девојака. Са Алексом је
упозна после службе њен брат, свештеник Иван
из Пепељевца, сапарох проте Јосифа.
Био je Свети Роман, 16. август прошле го-
дине, велики сабор у Манастираку. Већ су биле
попустиле летње жеге и дан је био какав треба,
ни врућ ни студен. Народ се просуо из Жупе и
Расине подно Градишта, средњовековног града

16