Page 214 - KUCANJE
P. 214
говачки Васа Јовановић, умро 1884. године. Тре-
бало је читавих десет-двадесет година рада попу
Авраму да поврати свештенички углед у народу.
По смрти попа Васе он добија шиљеговачку па-
рохију. Као слузи олтара Господњег прва му је
брига била да доведе у ред цркву, која је била
запуштена, јер у храму није било ничега, није
било ни онога што је најнеопходније једној све-
тињи, није било ни одежди, ни икона, ни цркве-
них сасуда, ни других прибора. Поред свеште-
ника и тутори су били криви за овакво стање
цркве. Они су располагали црквеним новцем као
својим. Прво му је требало да се ухвати у кош-
тац с њима, да обезбеди црквену имовину, да
снабде цркву са потребним стварима, да уреди
порту, подигне звонару... И то је све било готово
за неколико година.
Видећи га тако бистра, оштроумна, отресита
и одважна човека, обратили су пажњу на њега и
духовне власти и сав народ. Брзо су потражили
његову сарадњу и они горе и они доле. Као
такав, одликован је напрсним крстом, таковским
крстом, ордењима за грађанске заслуге, орденом
Светог Саве петог, четвртог и трећег степена,
произведен у чин проте и почаствован за члана
Великог духовног суда. Њему су повераване
многе важне мисије у црквеном ресору и он их
је свуда савесно оправљао. Епископи његови,
који су се о њему увек са респектом изражавали,
никакав важан посао црквени нису без њега пре-
дузимали. У последње време био је и намесник
ражањски и као такав оставио је најлепше
успомене међу свештеницима. Његово име било
је познато по добру у свима свештеничким кру-
212