Page 217 - KUCANJE

потом и величином служи за част целом селу.
Из те благодарности његова слика и учитељ
Симина чувају се данас на видном месту у сали
школској. Црква је под његовом управом добила
сасвим други изглед: покривена је цинк-плехом,
патосана плочицама, снабдевена и украшена
боље него и једна у округу, зграде око ње подиг-
нуте су укусно и лепо и очуване су његовим тру-
дом и настојањем. На тим пословима је про-
водио дан и ноћ... Ту освануо, ту омркао!
Али се он не зауставља само на томе. Кад
сам ја дошао у Велики Шиљеговац за учитеља
1900. године, (наставља своје присећање Сретен
Динић у књизи Погибија проте Аврама О.
Јовановића пароха великошиљеговачког и наме-
сника среза ражањског, кога су Бугари 28. фе-
бруара 1917. године на зверски начин убили и
бацили у Мораву, штампаној у црквеној штампа-
рији „Свети цар Константин” у Нишу 1926.
године, п. п.), он ме прихвата за руку и наставља
рад са мном у пуном јеку, како то бива у младим
годинама. Оснујемо земљорадничку задругу, ко-
јој се он ставља на чело, и са једним напорним
радом прослављамо њен десетогодишњи јубилеј
1910. године. Чини ми задовољство да ово по-
менем у години кад та задруга пуни 25 година
свога рада. Кад сам пошао из Шиљеговца на
ново опредељење 1913. године, он ме је роди-
тељски испратио и пожелео успех у даљем раду.
Још један пут смо се видели, на Светог архан-
ђела, 13∕26. јула 1914. године, кад сам био до-
маћин и колачар црквене славе у Великом Ши-
љеговцу. Али тада је већ била објављена моби-

215