Page 218 - KUCANJE

лизација и ми нисмо знали како смо ту славу
прославили.
Пошто је пристојно удомио своје три сестре
и четири кћери и извео на пут пет синова, било
је време да се одмара и ужива у плодовима свога
педесетогодишљег рада. Али наилази европски
рат и ремети све... Ратни вихор није поштедео
ни старо ни младо, па ни старога проту Аврама.
Иако је остао код куће, као и сви старци, да чува
кућу и унучад и да парохијанима чита молитве и
одржава наду у Бога, непријатељ је нашао пута и
начина да и њега уклони са овога света. Док су
били Аустријанци у Великом Шиљеговцу, није
се осећала опасност, бар за живот нејачи. Али
чим су дошли Бугари, настали су црни дани.
Године 1917. кад је талас народног покрета под
Костом Пећанцем допро и до Шиљеговца, прота
Аврам није могао остати равнодушан. Пред
сакупљеним устаницима, у дворишту школе ши-
љеговачке, он је одржао један говор, последњи у
животу, скренувши пажњу да устанак није лак
посао и да на томе треба или истрајати или не
почињати. Устаници раздрагани и одушевљени
повели су коло да играју.
После само неколико дана бугарска војска
стигла је са Гарвановца и одмах почела да пали
куће, убија и силује женску чељад. Страшни су
то били дани! Прота Аврам је једва могао попа-
дији да каже: „Збогом”, појахао је коња и оти-
шао ка селу Здравињу. Тамо су га сусреле аус-
тријске патроле, ухватиле и спровеле у Кру-
шевац. Његова сестричина Зора, учитељ Сими-
на, обишла га је једаред у затвору, однела му
понуде и нашла га у врло бедном стању, каљава

216