Page 213 - KUCANJE

књижевник − који је написао десетак књига,
редовни члан Друштва српске словесности −
које је родило Српско учено друштво из кога је
настала Српска краљевска академија, 10. феб-
руара 1892. године, имао је шта, а судећи по ње-
говом писму Аврамовом оцу, и коме пренети.
Епископ Гаврило, према Летопису јаловичке
цркве освештао је ову цркву на Лучиндан 1864.
године, п. п).
По свршетку петог разреда гимназије у Шап-
цу, Аврам је уписао београдску богословију,
коју је завршио 1867. године. Исте године оже-
нио се Алексијом, кћерком Пане Милошевића из
села Сушице, из једне добре и патријархалне
породице. Запопио га је владика Јања у Краљеву
и поставио за капелана у Ђунису старом попу
Васи Стојковићу. Дошавши на парохију млад и
сиромах, јер није имао нигде ничега, ни куће ни
кућишта, приморан је био да вуче циглу, чак из
Крушевца те да подигне кућу у Ђунису. Као си-
ромах све је узео на кредит, па чак и мантију.
Поред свакодневних брига око подизања куће,
имао је још на издржавању оца, мајку и три сес-
тре.
Након неколико година после тога умре поп
Милоје Зебички и поп Аврам дође на парохију
рибарско-здравињску са седиштем у Великом
Шиљеговцу. Дошавши пун идеала и воље за рад
он је затекао много штошта у нереду. На првом
месту углед свештенички био је испод сваке
критике, због неваљалих старих свештеника. Је-
дини пре њега што се спомињу као добри све-
штеници били су поп Милан шиљеговачки, отац
попа ђуниског Љубе Михајловића и поп шиље-

211