Page 211 - KUCANJE

раду имам нарочито њему да благодарим. Јер он
је био мој саветодавац и утешитељ, који ме је
сваким даном богатио својим великим искус-
твом, упућивао како да радим, а у тешким часо-
вима храбрио и уздизао духовно и морално, те
никад нисам у животу ни посустао ни посрнуо.
Многе манире и лепе особине из његовог карак-
тера ја сам присвојио и формално се угледао на
њега, те ми је то после у животу служило као
један компас у раду за напредак у мојој струци.
Вавек, па и данас, кад ми год дође тежак тре-
нутак у животу, мени изађе његова слика пред
очи, његове речи, савети и разлози, ја се брзо
умирим, определим и решим пут којим треба да
идем.
Прота Аврам рођен је у Секуричу у Левчу, 8.
децембра 1843. године од оца Обрада Јова-
новића и мајке Савете. Ђед његов, чије он пре-
зиме с поносом носи, звао се Јован. Он је 1813.
године сакрио велики број пушака и барута у
планини Јухор, зашто су га Турци, пошто су
сазнали за то, на све могуће начине мучили те је
с тешком муком остао у животу. Али је он
мирно и мученички подносио све, а оружије
није проказао, већ га је сачувао те је оно у Дру-
гом устанку, таковским јунацима, који Србију
понова васкрснуше, било добродошло. Ђед
његов по мајци, обор кнез Илија, подигао је о
своме трошку манастир Стрмац у копаоничком
срезу. По причању проте Аврама, његов отац
био је један од првих богослова у новоотвореној
богословији у Београду. И кад је при свршетку
школе требало да се рукоположи, умрла му је
прва жена. Зато он хтеде отићи у манастир, али

209