Page 215 - KUCANJE

говима наше земље. Кад је ослобођена била
Стара Србија и Маћедонија, послат је одмах у
Кавадар да уреди цркве и свештенство у том
округу. И он је све урадио на опште задо-
вољство.
Ни на политичком пољу он није изостајао.
Још као млад свештеник, 1875. године он је иза-
бран био за народног посланика. И то не као
партизан, него као једна популарна личност у
срезу расинском. Тек се у скупштини он после
определио уз Ристића и Либералну странку, кад
је оценио да је она била најзгоднија за извођење
наших националних циљева. Он је био у скуп-
штини у друштву са Адамом Богосављевићем,
Димитријем Катићем, протом Миланом Ђу-
рићем и многим другим знаменитим поли-
тичарима. И сваки му је од њих импoновао који
је радио за добро земље и народа. Као ватрени
родољуб и борац против неправде био је брзо за-
пажен у врховима државне управе да је често
долазио у сукоб, чак и са краљем Миланом због
познатих његових каприца, које је хтео да спро-
води кроз скупштину. Толико ноћи, причао ми
је, (присећа се Сретен Динић, п. п.) проводио је
он непроспаваних у оно време кад се решавало у
скупштини о наоружању за рат с Турском. А
колико је, пак, непријатности после, за време
самога рата, доживео у народу. Народ је из своје
простоте и неразумевања кривио њега за рат,
као да је он сам објавио рат Турској! Али је он
то све великодушно праштао и ишао напред! За
време српско-турског рата 1876-1878. године
био је, најпре, батаљони свештеник при Првом
крушевачком батаљону, а после при Крушевач-

213