Page 221 - KUCANJE

„Поуздање српског народа у Бога најбоље ће
показати овај догађај из нашег ропства у бившој
Аустро-Угарској монархији.
Бујица непријатељске мржње, културне зе-
мље, двојне апостолске монархије, беше зах-
ватила мноштво нејаке наше деце. Ни вапај ро-
дитељски ни цвилба отргнуте деце не раскра-
више окорела срца модерних европских варвара.
Они се смејаху нашим патњама и извештаваху
свога ћесара да су српски народ умирили и да су
много деце заробили. Међу том нејаком децом
био је и Миливоје Н. из крагујевачкога округа.
Када је заробљен, имао је једанаест година. Ко-
лико је то јадно дете пропатило од непријатеља
у логору, није могуће описати. Слабачко тело
његово мучено му је глађу и зимом. А душа
дечака патила је много! Зима, глад и туга ло-
миле су, полако, малог Миливоја докле не паде
у болесничку постељу. Лежао је у првој бол-
ници, барака број пет, заробљеничког логора у
Хајнигсгрину.
Била ми је додељена тешка свештеничка
дужност у лагеру. Свакога дана морао сам да
гледам изнурену браћу и да слушам њихово ту-
говање за отаџбином. Исповедао сам их, при-
чешћивао и примао њихове поруке за родбину у
отаџбини. Патила је душа моја, јер сам све бо-
лове њихове носио у себи. Један од моје не-
срећне браће, који ми највише бола зададе, беше
мали Миливоје. Ближили су се његови пос-
ледњи дани живота. Тек што сам био напустио
бараку у којој је он боловао, приђе ми један аус-
тријски војник и рече:

219