Page 220 - KUCANJE

МАЛИ МИЛИВОЈЕ

После рата вратио се у село из заробљени-
чког логора у Хајнигсгрину свештеник велико-
шиљеговачки Љубодраг Јовановић, син проте
Аврама. О ратним данима и свом боравку у зато-
чеништву он је 1928. године, у Прегледу цркве
епархије нишке (година девета, број три, страна
121-124) писао:
− Свакако да је један од најтежих тренутака
нашег народног живота била српска пропаст
1915. године. Те кобне године морали су наши
најбољи синови да напусте отаџбину, а мно-
штво народа да пролије крв на својој родној
груди! Пиштаху деца за родитељима и цепаху се
груди и срца родитељска за децом својом. Црни
облак покри земљу нашу. У тој тмини сијаше
пурпурна светлост од капи проливене крви на-
ших мученика, а мртва тела наших бранитеља
као да нам говораху: „Не бојте се, доћи ће свет-
лост, јер без смрти нема васкрсења.”
Свештеник Љубодраг А. Јовановић објавио
је у Прегледу цркве епархије нишке (духовном
часопису, који је излазио са благословом Светог
Доситеја Загребачког, под уредништвом оца
Иринеја Крстића, а међу својим сарадницима
имао: Сергеја Тројицког, Стеву Димитријевића,
Лазара Мирковића, Радивоја Јосића, Теодора
Титова... Сретена Динића), аутобиографску при-
чу – Сличицу из ропства, Умирем са вером у
Бога:

218