Page 241 - KUCANJE

ЈРТ

Пред моје прве испите, задњи пут у СФРЈ, 4.
маја у 15 сати и 5 минута, тачно у време смрти
Јосипа Броза Тита, огласише се сирене. Грађани
Југославије десет година су одавали последњу
пошту маршалу Титу, троструком народном хе-
роју. Комунистички „мементо” имао је једнос-
тавна ритуална правила: на звук сирена, Југо-
словени су постајали кипови заустављени у вре-
мену, који одолевају сили Земљине теже, јер
одају пошту рано преминулом највећем сину на-
ших народа и народности. По црвеном типику
увече би Други дневник ЈРТ приказао Љубљану,
Загреб, Београд... како стоје у обредној тишини
и слушају јаук сирена.
„Друже Тито, ми ти се кунемо/да са твога
пута не скренемо” – била је песма која се на зах-
тев команданта „спонтано” развијала после во-
ничке заклетве, наравно, уз обавезно Козарачко
коло. Ближио се крај полувековног социјали-
стичког хаџилука Југославије. Учили су нас у
државним школама да живимо у прелазном пе-
риоду од социјализма ка комунизму. Кому-
нистичка Света Земља, тако ревносно пропо-
ведана по свим школама, била је утопија. Наша
транзиција од свакодневног ка обећаном животу
умрла је на пола пута.

239