Page 243 - KUCANJE

– Црвена бандо! – скандира се непрестано.
Испред Политике ходочасници посећују
Споменик Моши Пијади:
– Ту пљуни! – изговорио је неко напред,
преко рамена, и та лозинка оде даље.
Испред Радио Београда слично као пред
Политиком. У Улици Лоле Рибара нараста талас
протестаната. „Од Тополе, од Тополе, па до Рав-
не горе”, све гласније се пева. Милиција напра-
ви кордон и заустави нас у хаџилуку. Сели смо
на асфалт. Један младић устаде и заповеди:
– Браћо Срби, нисмо им ми Шиптари па
да седимо. Држ᾽те их!
Скочили смо уз скандирање и кренули ка
милицији. Кордонски венац полицијских руку се
прекиде и ми настависмо пешачење. Одушев-
љени ученици Правнобиротехничке школе поз-
дрављали су нас са прозора својих учионица.
Једна девојчица с највишег спрата баци нам из
учионице велику Брозову фотографију. Узех
фрагмент фотке изгаженог и запаљеног Марша-
ла за успомену и пожурих ка Телевизији. Скан-
дирање: „Црвена бандо!”, прели се из Таковске
ка главној градској улици – Улици маршала
Тита. Скидају се табле с називом улице кроз
коју настављамо наш свети поход. Стари Бео-
грађани поздрављају нас са својих прозора.
Мршави трговац истрча из своје радње и раши-
ри нам мердевине испод плаве табле с белим
натписом назива улице. Милиција учини нови
кордон с марицама пред Републичком скупшти-
ном. Дечко, млађи од мене, вешто покуша да и
одатле скине таблу. Старији милиционар, осло-
њен леђима о зид, стаде испод ње и репетира пи-

241