Page 246 - KUCANJE

Ја се брзо дохватих за моју торбицу:
− Јесам.
Баба настави да вржди њено вретено, а ја по-
сле дужег слушања кукавичије песме рекох:
− Ала кука, као нека жена.
− Е, мој синко, па она је жена и била.
− Како жена?
− Па, тако, била једна мајка па имала девет
синова и сви су јој изгинули на Косову. Један
међу њима звао се Дамјан. А она кукајући за
њим претворила се у кукавицу. Ех, јадна мајка.
Тако смо ми изгубили наше царство − уздахну
баба дубоко.
− А где је то Косово?
−Далеко, тамо преко планине, далеко... Тамо
је погинуо Цар Лазар, Милош Кобилић и сви ју-
наци.
И кукавица све више потврђује бабино при-
чање. А мени се памет пренела преко планине и
као да гледам у Косово и Дамјана и његову мајку
кукавицу. Тужно осећање ме држало читавог да-
на, да ми се нису скидале са памети две речи:
Дамјан и Косово.
И данас, после толико сазнања о Косову, увек
ми се прво онај утисак обнови у глави што ми га
је први пут баба дала, за овцама, док још нисам
пошао у школу.”

244