Page 244 - KUCANJE

штољ. Цев уперена у нас шара, а он зарежа:
„Одбиј! Пуцаћу!” – црн у лицу.
Једна жена попе се на жардињеру и загрме:
– Милиција је глупа, обиђимо је споредним
улицама и наставимо пут.
– То је рођака Косте Пећанца – прослови
неко крај мене.
Поче хапшење. Напунише марице.
Вратих се уморан из неуспелог „крсташког
похода” против некрста у изнајмљену студент-
ску собу. На другом Дневнику ЈРТ, то вече,
Љубљанчани, Загрепчани, Сарајлије..., житељи
главних градова република и покрајина СФРЈ,
позирали су камерманима државне телевизије
стојећи као хипнотисани од звука градских си-
рена за узбуњивање, загледани у даљину – у
светлу будућност. На крају Дневника приказали
су и слику нас београдских шетача, уз коментар,
као да смо чудо веће од ванземаљаца и јерес го-
ра од Дечјег крсташког рата. Те ноћи усних деда
Момчила, оца Илију, попа Миту Комиту, Барба-
товац и Јерусалим.
Сутрадан је поникла диригована опозиција
која нас је евидентирала и потказивала влас-
тима, а ја сам телефонирао оцу и приповедао му
о свему што се догодило на првим антикому-
нистичким демонстрацијама у Београду после
Другог светског рата.

242