Page 245 - KUCANJE

АПОСТОЛ И КОСОВО

− Први пут читање апостола у цркви, за мене,
био је тријумф који се никаквим радостима дота-
дашњим није могао упоредити. Пошто сам изљу-
био руку, после службе, почевши од попа, па
свима редом, и изблагосиљан од свију, онда ми је
следовало опште питање: како слушам родитеље.
„Добро”, одговорила је моја мајка, „кад онај ста-
рији брат неће да послуша, овај одмах трчи.”
Чувши такво суђење материно о мени, никад јој
нисам одрекао послушност ‒ писао је на почетку
аутобиографског фељтона Моје бројанице, уред-
ник часописа Народни просветитељ, Сретен Ди-
нић.(година трећа, број дванаест, Лесковац, 1930.
године, страна 194)
У следећем броју Народног просветитеља
Моје бројанице имају наставак, под насловом,
„Први појам о Косову”:
„Овце су чипкале ситну пролећну травицу по
осојном брегу на дивном јутарњем сунцу, а ја и
баба смо седели у једном залатку. Она преде, а ја
гледам како се, доле у селу, на кућама пуше дим-
њаци и како праменови дима ишчезавају у ваз-
духу.
Наједанпут, тишину и лавеж паса у селу пре-
киде глас кукавице.
− Јеси ли јео леба? Да те не превари кука-
вица? − трже ме баба из заноса.

243