Page 375 - KUCANJE
P. 375
ћанским врлинама наших славних предака. Што
је главно и данас постоји поносно српско племе
коме је света вера очувала, то дично име, а њу
су чували наши преци као зеницу ока свог.
За време тешкога ропства, свештенослужи-
оци Божјега олтара били су једини чувари око
којих се народ српски окупљао и слушао од њих
Божју реч. Они су са својом паством делили и
добро и зло и помоћу Божје благодати учинили
су, као што вели Апостол Павле: ,,Да нам се не
досађује: иако се наш спољашњи човек и рас-
падао, али се унутрашњи обнављао сваки дан.”
(2. Кор. IV 16)
Кад су се пак показали први зраци слободе,
бар за један део српскога народа, ови свети пас-
тири Цркве, уз друге наше велике људе, играли
су главну улогу при стварању нове државе
српске. Историјски факат исувише познат, па га
овде не спомињемо.
Кад је створена нова држава у њу су поле-
тели просвећени људи са запада од наше браће
Срба пречана и других народа, уз искусне наше
војсковође, али невеште државнике, почели су
уређивати земљу, уносити у народ нове идеје,
које су мало шта имале заједничког са начелима
Свете цркве. Бадава је Велики Милош слао на-
редбе и расписе да се гаји и чува вера пра-
дедовска. Бадава је сопственим примерима, ре-
довним посећивањем богослужења, утицао на
побожност народа. Обновио прославу Светога
Саве, првог архиепископа и просветитеља срп-
ског, подизао нове и обнављао старе задужбине.
Али сам Милош није могао стићи свуда. Његови
помагачи, нови реформатори, ишли су новим
373