Page 376 - KUCANJE

правцем, ширили у народу нове идеје и успели
уредити своје чиновничке положаје, а пастири
цркве – проповедници јеванђелске истине за све
своје заслуге учињене српском народу остав-
љени су на милост и немилост самога народа, и
тако се готово налазе до данас. И данас још није
дошло време да се пастири Свете цркве осло-
боде просјачења (да добију редовну плату од
државе, као што је ни дан-данас немају, п.п.) и
да им се да полет за смелију, ревноснију, самос-
талнију и енергичнију проповед Светог јеван-
ђеља. При оваквом стању и бризи за мате-
ријални опстанак свој и своје породице, при-
родно је да су пастири цркве обраћали већу
пажњу на ону страну свештеничке службе, која
се плаћа, а мало по мало запостављали две од
најглавнијих својих дужности, као што су:
проповед Јеванђеља и управљање паством. Глас
громког проповедника који би слично старо-
заветним пророцима шибао мане и недостатке
народа Божјег, мало по мало замукао је сасвим,
или се врло ретко чује. Очинска реч пастира
цркве и будност ока његова за моралним уса-
вршавањем своје пастве, мало по мало су прес-
тали. Паства се оставља једино на благодат
Божју, која се, морамо признати, у изобиљу из-
ливала кроз молитве, Свете Тајне и обреде свеш-
тенослужилаца на верујуће. Једино овој великој
благодати Божјој, „која силу своју над не-
моћнима показује” (II Кор. 12, 9) имамо да бла-
годаримо што је Света вера православна очу-
вана. Али, како благодат Божја не дејствује на
човека насилно него при учешћу још и сло-
бодне вољe човечије, коју није имао ко у народу

374