Page 382 - KUCANJE

студен ни врућ. О да си студен или врућ! Тако
будући млак и ниси ни студен ни врућ, избљу-
ваћу те из уста својих. Јер говориш: богат сам, и
обогатио сам се, и ништа не потребујем; а не
знаш да си ти несрећан и невољан, и сиромах, и
слеп, и го.” (Апок. 3, 14-17) Бог дакле прети да
сасвим одбаци оне који су дошли до стања
религиознога равнодушја и постали ни топли ни
хладни. Такво стање представља се у Откровењу
као више опасно него стање човека хладнога,
који јавно одступа од правога пута – више опа-
сно зато што последњи не мисли о своме досто-
јанству, рачуна себе за бедна, неправа, види сво-
је недостатке и зато лако може доћи до покајања
и зажелети да се поправи и побољша своје
стање. А човек „топло-хладни” рачуна себе за
богата, мисли да је он потпуно здрав, потпуно
достојан човек, и да нема о чему особито да
брине. Таква самопревара доноси окамењавање
срца и пуну безбрижност о моралној исправци и
усавршењу. Такво стање завршава се тиме што
човек исувише доцкан види да је он, „и несрећан
и невољан, и сиромах, и слеп, и го.” (Апок. 3,
17)
Далеко би нас одвело кад би смо у овој малој
расправи износили живе примере штетних
последица за један народ кад њиме завлада ре-
лигиозна равнодушност. Историја свију народа,
а нарочито историја изабраног народа Божјег
пуна је оваквих примера. Држим да ниједан чо-
век који уме здраво да мисли, неће порећи ту
непобитну истину: да је религиозна равнодуш-
ност равна безверју, ако не и опаснија од њега.
И једно и друго у равној мери затупљују код

380