Page 40 - KUCANJE

+ + +

Дође воз. Из њега, најпре, изађоше три голо-
брада милиционара. Откад је револуционарна
власт сашила нове униформе за своје официре и
милиционаре, ти, углавном млади људи, све
више су затезали своје опасаче. Њих тројица
поскочише плочником штације утежући своје
униформе у кожне опасаче, па застадоше пред
путником који је читао новине.
– Друже, дај исправе – ослови га мили-
ционар који је, сад се добро видело, накрив-
љивао десном ногом тако да су тај ритам у ходу
пратиле и његове две петокраке увезене на ра-
мену униформе једнолично поскакујући.
– Изволите, господо – показа легитимацију
путник.
– Ми нисмо више господа, друже – запрети
милиционар док је прстима пребирао по путни-
ковим исправама.
– Ја сам тако васпитан – на изненађење свих
људи са штације повишеним гласом одговори
путник и јаче стегну новине у својим рукама.
– Васпитаћемо ми тебе, и то добро, има
времена – одбруси милиционар враћајући испра-
ве, па се обрати Добросаву – Јел’ тако, мали?

+ + +

Добросав – Зоне Миливојевић (1931-2005),
био је верни син српске цркве. На богослужења
је долазио у Храм Светог Ђорђа. Презвитер у
овом храму постао сам 1995. године. Десет го-
дина знало се његово место у цркви, стајао је
крај Распећа Христова. Он ми је испричао како

38