Page 55 - KUCANJE

Бити слободан од другог у својој крајњој
емфази представља субверзију сопственог ЈА.
Другим речима, негирајући Другога ( било Бога
или човека, свеједно), „ослобађамо се” терета
датости, али у исто време хранимо своје небиће
које на крају ставља тачку на наше постојање у
виду разгоропађеног ништавила.
Бити слободан за другог јесте вољни акт који
идентификује слободу као љубав. Слобода,
дакле, није актуелизација природних својстава
(како се обично тумачи кроз појам индиви-
дуализације) већ је то дар Другога да се буде
различит, али не и одељен, него у слободној и
љубавној заједници са Другим. Прототип те
заједнице представља начин на који постоји Бог.
Наиме, Бог је заједница Три Личности, сло-
бодне, посебне, али не и одељене. Слобода за
другог јесте брат мој кога волим, трпим, састра-
давам са њим, опитујем адске муке са њим,
бивам ношен како вели апостол Павле „до тре-
ћег неба” са њим, али га не остављам и не забо-
рављам. То није штури алтруизам, то је онто-
логија живота, вера у Живог Бога – Христа, који
страда, али и љубављу Оца бива васкрснут.
Једном речју, љубав није својство, природна ен-
ергија, љубав је Други.
Обрадивши укратко два члана низа долазимо
до треће тачке која се односи на мисију Свете
браће Солунске. Размишљајући о том догађају
можда би прави наслов неког ширег рада који би
се бавио овом темом гласио „Ологословљено
даривање”.

53