Page 58 - KUCANJE

моја, о, човече мој, дај ми да те растеретим
окова и да сваку твоју рану изљубим.
У нашој мученичкој Цркви сваки тренутак је
накапан крвљу. Из тих капи изниче лоза и свака
има своје име које је накалемљено на чокот
живота, на предвечну мудрост – Христа Гос-
пода. Све испред и све иза свога живота отац
Воја је подредио тренутку када га је Господ пре-
познао и изабрао за апостола Свога. Захва-
љивао је отац Воја Оцу Небеском што га је из
небића привео у биће, произносио му је као
свештеник твари дарове као Свој Своме, као нај-
рођенији Нерођеноме.
Златним пером, а само отац Воја зна чиме је
оно било натапано, на Небу, заједно са њим, за-
писани су Јаловик, Барбатовац, Гргуре, Велики
Шиљеговац. А кад отворите књиге које носе ове
наслове наћи ћете Милисаве, Радославе, Милке,
Милице, Слободане, видећете како се ужутела
пшеница таласа на благом поветарцу, чућете
како хорови ангела и архангела троје песму
вечнославећег Господа. Шириће се око вас ми-
рис миомира, откриће вам се Тајна која је од по-
четка припремљена нама, Царство Божије ће вас
догађајно испунити.
Христос Васкрсе, оче Војо!
Христос Васкрсе, радости моја!
Христос Васкрсе, вечнољубећи кога вечно
љубимо!”

56