Page 53 - KUCANJE

су лишени, а у свему изобилују. Понижавају их,
а они се у понижењима прослављају. Клеветају
их, а они се показују праведним. Руже их, а они
благосиљају. Вређају их, а они (све) поштују.
Када чине добро, кажњавају их као злочинце. А
када их муче, радују се као да живот поново до-
бијају. Од Јудеја нападани су као туђинци, и од
Јелина прогоњени, али разлог непријатељства
мрзитељи (њихови) не могу навести.”
Шта човек данас, али и јуче и сутра, може да
закључи слушајући речи цитираног одломка По-
сланице Диогнету? Намеће се закључак да је
хришћанин, пејоративно речено, лудак, а да је
његова вера, у најмању руку, парадоксална. На-
ша реплика је да смо ми хришћани, како каже
апостол Павле „луди Христа ради”, а да пара-
докс наше вере не представља сукоб разума и
воље унутар субјекта, као у философији егзис-
тенције, већ је израз свештене историје која сада
и овде пребива у икони, у загонеткама, у гли-
неним судовима. Другим речима, истина јесте,
али још увек није. Разлог томе је темпорална ис-
прекиданост, догађаје тј. истину творимо (не по-
стоји дакле објективно конзистентна истина),
али у исто време, због присуства смрти тј. рас-
цепканости, то творење је увек изнова и трајаће
до свршетка света и века. Наиме, евхаристијски
се врши рекапитулација читавог Божијег домос-
троја. Сабрани у Христу сваки пут и на посебан
начин „силази” небо на земљу па тиме излазимо
из оквира своје природне детерминисаности.
Уместо природног тла Јерусалима, Божијом во-
љом и Његовим старањем тај историјски Јеру-
салим постаје Горњи Јерусалим, синоним за

51