Page 56 - KUCANJE
P. 56
Блажене успомене отац Јован Мајендорф
крштење Словена је представио као чудо Педе-
сетнице, када је ученицима дат дар да говоре на
многим језицима. „У уводу у Јованово јеван-
ђеље, које је преведено на словенски језик, Кон-
стантин (познатији по монашком имену – Ки-
рило) парафразирао је Светог апостола Павла (1.
Кор. 14, 19) наводећи да Словени имају права да
чују Слово на свом матерњем језику: „Радије би
изговорио само пет речи које ће браћа моја
разумети, него ли хиљаде које би биле несхва-
тљиве.”
Ако на тренутак атмосферу мисије Свете
браће пренесемо у садашње време и преведемо
на савремени речник, могли бисмо рећи да је
њихов просветитељски подухват представљао
инклузију Словена у Византијски образовни
систем. Како то сурово звучи! Замислите на тре-
нутак Свету браћу као школске надзорнике,
бирократе, који плавооким варварима Слове-
нима разложно читају буквицу. Потпуно бес-
мислено. То је чак и постструктурализам нашег
доба препознао. Сетимо се Бодријара који зак-
ључак препознавања види једино у безразло-
жном даривању. А шта је то што су Света браћа
нама даривали? Из предлога наслова поглавља
читамо да је то сами Логос-Христос, Син Бо-
жији. А тамо где се Христос дарује, који се дели,
а не раздељује, како гласи евхаристијска моли-
тва, тамо нема утамничења већ ослобођења, пре
свега од окова смрти и греха.
Крштењска мисија Кирила и Методија јесте
ново рођење нас Словена. Ако смо дотле живели
у дубокој сенци испод карпатских висова, одјед-
54