Page 54 - KUCANJE

Царство Божије које нам је припремљено пре
свих векова.
Друго питање тиче се слободе.
Природно стање хришћана јесте мучеништво
и гоњење. То се односи и на њихово стање пре и
после Миланског едикта. Законски акт није увео
слободу у онтолошком смислу, оставио је само
могућност да се оде до другога града и да се
тамо закуца на срце других.
Слобода коју Христос доноси јесте слобода
од смрти. Иако је човек фактички природно
детерминисан, то не значи да је неспособан да
буде слободан. Али, ко је тај кога муче и гоне, а
који говори да је слободан? Паскал би овде зак-
ликтао рекавши да је човек биће које се мучи,
Кјеркегор би одмахнуо руком рекавши да је чо-
век дух, а дух сопство, а сопство је однос којим
се односимо према себи самом. Шилер би пак
залепршао игром и само игром рекавши да чо-
века једино лепота спасава, док би Сартр за-
једљиво констатовао да човек није ништа друго
до оно што од себе у датим околностима створи,
увек и само увек бирајући себе. И опет муче-
ништво и прогон.
Има ли уопште смисла говорити о слободи а
у исто време трпети и страдати? Са аспекта при-
родног права, етике (а под њом овде подразуме-
вамо регулативу односа) то је потпуно апсурдно.
С друге стране, ми хришћани говоримо да смо
слободни, иако нас прогоне и убијају. Поја-
снимо наша запажања кроз два приступа проб-
лему: Кроз слободу од другог и Кроз слободу за
другог .

52