Page 57 - KUCANJE

ном, крштењем својим, угледали смо право Сун-
це, јединог Животодавца, самога Христа. Без ове
референтне тачке наше историје све би било
другачије. Једном речју, остали бисмо дубоко
заглибљени са извесним исходом да историјски
ишчезнемо. Можда би били једино интересан-
тни езотеричним писцима као приповедачка
инспирација. Овако, остали смо Христови, па ма
како то звучи и како се тумачи.”

Свештеноученик оца Војислава Илића, отац
Александар Ерић, на вест о његовој смрти на-
писао је један голубији некролог, који је објав-
љен на сајту крушевачке епархије:
„Блажене успомене отац Војислав Илић,
Два дана након упокојења оца Воје умољен
сам да за сајт епархије крушевачке напишем
неколико речи о овом богоугоднику. Ни тежег
задатка, ни горег тренутка, ни рањенијег писца.
Када човек изгуби вољено биће и он сам се су-
дари са безданом, па се и његово небиће прозли
и комада га с покушајем да га врати у прапо-
четно стање. Ето, то вам је човек.
Размишљам и тражим праву реч која би
свакога ко је оца Воју познавао, при њеном из-
говору, њега скривеног открила. Та реч јесте
јеванђелска, тај опис јесте опис самога Христа,
та реч јесте да отац Воја није био млак човек.
Никога и нигде он није чинио равнодушним. А
како да равнодушним чини неко ко свакога
воли. Ко да се порве са човеком који је своју
вољу потчинио вољи Другога, који је у свакоме
човеку видео Васкрслога Господа. О, радости

55